Rog Walker
Immanuel Wilkins Quartet
SAD, Kanada
Dom omladine Beograda, Velika sala
Immanuel Wilkins - alt saksofon
Micah Thomas - klavir
Rick Rosato - bas
Kweku Sumbry - bubnjevi
Micah Thomas - klavir
Rick Rosato - bas
Kweku Sumbry - bubnjevi
Rick Rosato - bas
Kweku Sumbry - bubnjevi
Kweku Sumbry - bubnjevi
Istorija džeza ne pamti mnogo munjevitih uspeha kakav je doživeo alt saksofonista i kompozitor Imanuel Vilkins (1997). Odrastao je u Aper Darbiju nadomak Filadelfije, prvi kontakt sa muzikom imao u crkvi, a prvo formalno džez obrazovanje stekao u filadelfijskom Clef klubu za džez i izvođačke umetnosti. U osamnaestoj godini upisuje čuvenu školu Džulijard u Njujorku – prvi mentor u Velikoj jabuci bio mu je Embrouz Akinmusiri, pomogavši mu da brzo nađe mesto na živoj džez sceni. Dve godine kasnije Vilkins je već najmlađi akter u ambicioznom multimedijalnom projektu Džejsona Morana In My Mind: Monk at Town Hall, 1959, pokreće svoj sastav i radi sa brojnim istaknutim umetnicima, među kojima su Džerald Klejton, Idžej Striklend, Grečen Parlato, Hariš Ragavan, Dezron Daglas, Džonatan Blejk, Majkl Diz, Solejndž Nouls, Bob Dilan i Vinton Marsalis.
Godine 2019. učestvuje u snimanju debi albuma vibrafoniste Džoela Rosa KingMaker za legendarni Blue Note (sviraće i na Rosovom sledećem albumu Who are you?, objavljenom 2020) i odmah upada u oči predsedniku ove produkcije Donu Vozu, kao i svetskoj kritici koja ga već vidi kao sledeću zvezdu džeza. Samo godinu dana kasnije i sam debituje u porodici Blue Note sa albumom Omega u formatu kvarteta, koji kritičari Njujork tajmsa proglašavaju džez izdanjem godine. Ovog proleća za istu kuću objavio je svoj drugi album The 7th Hand koji mu je doneo najveće priznanje dosad – titulu najboljeg alt saksofoniste na svetu u anketi Jazz Journalists Association, ostavivši iza sebe Henrija Tredgila, Kenija Gareta, Migela Zenona i Darijusa Džonsa.